Instalacija sistema, tačnije instalacija operativnog sistema na računaru je izuzetno važan posao koji, ako se ne obavi kako treba sa sobom donosi kasnije niz mogućih problema različite prirode. Mnogi će reći da je instalacija sistema banalna, jednostavna stvar, samo gurneš instalacioni medij i pratiš tok radnje, međutim... to ne odgovara stvarnoj situaciji.
Krenimo od samog medija i softvera za instalaciju sistema na njemu. Najvažnije je poreklo, da li dolazi od proizvođača ili je neko korigovao originalnu instalaciju. U tim modifikacijama se svašta uradi, otvore bezbednosne rupe za kasnije prodore u sistem ili se jednostavno ugradi neki svoj softver koji može imati različite svrhe, najčešće takav softver biva u ulozi trojanca. Druga nimalo manje važna stvar jeste što prepravljena instalacija može izostaviti neki od komponenti radi ubrzavanja rada sistema, ali je možda baš ta komponenta vama neophodna za rad. I onda naiđete na situaciju da nešto ne možete da instalirate kasnije na sistemu ili softver jednostavno ne funkcioniše.
Servis računara Čip IN koristi isključivo originalne instalacije proizvođača Majkrosofta odnosno Kanonikala kada je Ubuntu linuks u pitanju. Time ste uvereni da dobijate izvorni softver, odnosno operativni sistem na svom računaru bilo desktopu ili laptopu. Kada je Windows operativni sistem u pitanju pružamo osim usluge instalacije i usluge održavanja sistema, dok kod Ubuntu linuksa vršimo samo instalaciju. Vršimo instalaciju svih verzija operativnog sistema Windows, prema vašim željama i potrebama. Odličan kvalitet usluge. Instalacije gotove u toku istog dana ili najduže do 24h. Mogućnost hitne intervencije.
Osim instalacije sistema servis računara Čip IN vam nudi i mogućnost nabavke licenci za Windows i Office uz uslugu instalacije sistema. Obe licence su trajne, nema nikakvih obnavljanja, doplata i slično. Podršku za licencirani softver daje direktno Majkrosoft.
Cena instalacije sistema
Instalacija sistema cena je ono što najčešće tražite kada se raspitujete za ovu vrstu informatičkih usluga. Cena instalacije sistema jeste jedan od faktora vaše odluke kome poveriti ovaj posao, ali imajte u vidu da je bitan i kvalitet usluge, odnosno šta dobijate za svoj novac. Servis računara Čip IN dugi niz godina gradi svoju reputaciju na tržištu i jedan od osnovnih ciljeva njegove misije jeste upravo najbolji kvalitet usluge po pristupačnoj ceni.
Uslugu instalacije sistema na svom računaru možete zakazati pozivom na broj telefona 069 72-44-82
Instalacija windowsa
Instalacija Windowsa nije jednostavan posao iako će mnogi tvrditi da to jeste. Njihova tvrdnja dolazi iz nepoznavanja materije. Instaliraće vam sistem i onda će vam on nekako funkcionisati, ali u suštini niti ćete koristiti sve raspoložive resurse računara koji ste platili, niti će sve na sistemu funkcionisati. Sistem zahteva i neka podešavanja, određene drajvere, na kraju i paket osnovnih aplikacija kako biste mogli uopšte koristiti svoj računar. Vreme trajanja instalacije sistema varira, direktno zavisi od brzine samog računara, uglavnom procesora. Otprilike potrebno je oko 120 do 180 minuta da se ceo posao obavi.
Instalacija sistema urađena od strane nekog amatera može u kasnijem radu da vam donese mnogo glavobolja, najčešće i gubitak podataka. Slično je i sa sklapanjem računara i izborom komponenti. Svi oni koji vam ponude instalaciju, a ne bave se profesionalno informatikom su najčešće samoouki, niti poznaju niti slede procedure instalacije. To dovede do situacije da vam najčešće instaliraju već zastarelu verziju sistema koja više nema podršku čime ostaju prostori za sigurnosne rupe u samom sistemu koje hakeri rado iskoriste. Ne urade to namerno, već iz neznanja. Servis računara Čip IN vam uvek instalira poslednju, najnoviju verziju operativnog sistema koji želite.
Osim toga ne odrade pripremu hardvera za instalaciju sistema i često se događa da zateknemo legacy sistem na UEFI BIOS-u pri čemu računar daleko sporije radi. Razlika u brzini je velika, legacy prati komponente redno, sledeća se aktivira tek kada prethodna završi svoj proces, dok UEFI komponente poziva paralelno i prima odgovore. Osim toga, vrlo često problem prave neadekvatne verzije drajvera. Nije neophodno da drajver uvek bude najnoviji već onaj koji je kompatibilan sa BIOS-om i koji funkcioniše čime omogućava i punu funkcionalnost sistema. Zato se instalacija sistema uvek poverava profesionalcima.
Zašto proces instalacije traje preko dva sata? Jednostavno spustiti sistem na medij nije dovoljno, neophodno ga je i podesiti, dodati sveže bezbednosne zakrpe, zatim instalirati neophodne drajvere i na kraju aplikacije. Događa se često da u servis donesu računar koji je već bio kod nekoga na instalaciji sistema, a ispostavi se da je sistem pao, ostao zaglavljen jer nisu pravilno odrađene nadogradnje sistema. Nadogradnje koje dolaze od proizvođača nisu naivna stvar ma koliko se proizvođač trudio da olakša njihovu primenu odnosno dodavanje na sistem. Upravo zbog ovih nadogradnji vremenom vaš sistem počinje da usporava i tada ga je potrebno zameniti novijom verzijom koja odmah u sebi sadrži sve nadogradnje jer ona daleko brže funkcioniše od starije verzije operativnog sistema na koju su dodate nadogradnje.
Informatika sa sobom donosi po pravilu i niz nepredviđenih okolnosti. Kada se na to doda elektronika koja ne mora funkcionisati besprekorno, odnosno starenjem gubi na funkcionalnosti lako dolazimo do zaključka da je podešavanje računara za rad sve samo ne lagan posao. Počev od firmvera, odnosno ugrađenog softvera u komponentama, pa sve do nadgradnji u vidu drajvera, servisa, demon - procesa postoji niz mogućnosti da dođe do nepodudaranja, nekompatibilnosti i onda stvar instalacije postane prilično teška. Ova pojava je češća kod starijih računara, ali dešava se i kod fabrički neotpakovanih. Pogrešna podešavanja u toku instalacije mogu dovesti do disfunkcionalnosti pokretača sistema (bootloader-a). Često pitanje koje dobijamo jeste kada će biti završena instalacija, za koliko vremena. Zaista to se ne može precizirati u informatici, jer nikada ne znate na kakve probleme ćete naići. To jesu problemi sa kojima se informatičar redovno susreće i zna kako da ih reši, ali za to je potrebno vreme. Zato je proces instalacije sistema trnovit put ali koji najčešće na svom koncu otvara vidike prema zvezdama. Još jedan u nizu razloga zašto instalaciju sistema treba poveriti profesionalcima.
Aplikacije koje dobijate uz sistem
Instaliran Windows operativni sistem sam po sebi ne sadrži sve aplikacije koje su neophodne u standardnom korišćenju računara. Iz tog razloga neophodno je dodati sistemu prateće aplikacije. Servis računara Čip In je za vas pripremio paket aplikacija koje će vam olakšati rad na računaru, odnosno opremiti ga da može da odgovori na sve uobičajene standardne izazove. Tu je pre svega Majkrosoftov Office paket, zatim Adobov čitač PDF dokumenata, alatke za gledanje filmova i slušanje muzike sa pratećim kodecima, aplikacije za jednostavnu obradu fotografija i video zapisa, preuzimanje sadržaja sa torenata i niz drugih poslova zaključno sa antivirusom. Naš izbor za antivirus je uvek Avast pre svega zbog činjenice da je besplatan u vidu paketa neophodne zaštite. Sve aplikaicje koje instaliramo osim Majkrosoftovih su besplatne, slobodne za besplatno korišćenje. To nipošto ne znači da su manje kvalitetne - naprotiv, one su pažljivo odabrane za korisnika upravo zbog svoje pouzdanosti.
Edicije Windows operativnog sistema
U skladu sa potrebama korisnika Majkrosoft je napravio odgovarajuće edicije svog operativnog sistema. Svaka edicija je prilagođena svojoj nameni. Radi se o istom operativnom sistemu ali sva izdanja ne sadrže u sebi sve funkcije, već je urađena optimizacija kako bi se uklonile funkcije koje ta grupa korisnika ne koristi ili nema potrebu za njima. Zavisno od izdanja formirane su i verzije, odnosno nisu iste za sva izdanja, ali se mogu generalno svrstati po kategorijama. Dakle Windows dolazi u više verzija koje su prilagođene različitim korisnicima – od kućnih, do korporativnih i specijalizovanih uređaja.
Izdanja (edicije) operativnih sistema:
HOME varijanta: osnovna varijanta za krajnje korisnike.
Home single language: Ograničena na jedan jezik po izboru. Jeftinija od osnovne u OEM pakovanju.
Home Mode S: Zaključana osnovna varijanta, koristi aplikacije samo sa MS Store. Ne pokreće .exe fajlove. Preinstalirana.
Home N: Varijanta bez preinstaliranih multimedijalnih komponenti za EU tržište.
PRO varijanta: Standardna varijanta sa naprednim funkcijama za poslovne korisnike. (Bitlocker, Hyper-V, remote Desktop, Grupne polise, pridruživanje domenima)
PRO single language: Isto kao PRO ali ograničena na jedan jezik. OEM varijanta.
PRO Mode S: Zaključana osnovna varijanta, koristi aplikacije samo sa MS Store. Ne pokreće .exe fajlove. Preinstalirana.
PRO N: Varijanta bez preinstaliranih multimedijalnih komponenti za EU tržište.
PRO Education: Varijanta PRO prilagođena obrazovnim institucijama. Manje telemetrije, tiši interfejs. Manje funkcionalnosti od Education, jednostavniji ne koristi se Active Directory.
PRO for workstations: Napredna varijanta PRO edicije za visokoperformansne računare. Podrška za ReFS fajl sistem, do 4 CPU-a, više RAM-a, brži I/O (SMB Direct).
Education varijanta: Puna verzija namenjena obrazovnim institucijama. Ima iste funkcije kao Enterprise ali je jednostavnija za upravljanje i jeftinija. Volume licenciranje.
Education N: Varijanta bez multimedijalnih komponenti, namenjena EU tržištu zbog EU regulativa.
Enterprise varijanta: Puna korporativna verzija sa naprednim funkcijama za bezbednost, upravljanje i virtualizaciju. Volumensko licenciranje.
Enterprise N: Varijanta bez multimedijalnih komponenti, namenjena EU tržištu zbog EU regulativa.
Enterprise LTSC: varijanta sa produženom podrškom, više od deset godina i bez čestih nadogradnji. Insistira na stabilnosti.
Enterprise Multi-sesion: Specijalna verzija za Cloud i VDI (Virtual desktop infrastructure) okruženja. Omogućava više korisnika istovremeno na jednom sistemu. Nije dostupna za fizičke mašine.
Windows SE: Lagana verzija namenjena školama za jeftine laptopove. Aplikacije instaliraju samo IT administratori preko MS Intune. Nema Store. OEM varijanta.
Windows IoT Enterprise: (Internet of Things) Definisana varijanta za ugrađene sisteme. Industrijski komercijalni i specijalizovani uređaji ATM, POS, kiosci, medicinski uređaji, bankomati, industrijski roboti. OEM i Volume licenciranje. Podrška za zaključane scenarije, bez bloatvera (nema Kortane, Xbox...), moguće je ukloniti GUI komponente za rad bez ekrana, nije obavezan MS nalog. Ima podršku za rad u oflajn modu i dugoročniju podršku.
IoT Enterprise LTSC: Predviđen za uređaje koji ne treba često da se ažuriraju kao što su proizvodne linije ili kiosci. Podrška 10+ godina (Long-Term Servicing Channel)
IoT Enterprise SAC: Koristi se kada je potrebna stabilnost, ali i pristup novim funkcijama. Podrška je 36 meseci. (Semi-Annual Channel)
IoT Enterprise Value: OEM varijanta sa smanjenim troškovima licenciranja za jednostavnije uređaje kao što su fiskalne kase, digitalni displeji i slično. Sadrži ograničen broj funkcija, ali zato ima nižu cenu.
IoT Enterprise High-End: Varijanta predviđena za snažne uređaje sa moćnim procesorima i zahtevnim funkcijama.
IoT Enterprise Entry: Varijanta namenjena uređajima sa nižim performansama, slabijim procesorima kao što su Intel Atom ili Celeron. OEM varijanta, ograničena podrška za procesore.
IoT Enterprise GAC: Specifična OEM varijanta za globalno distribuirane uređaje, omogućava predaktivaciju sistema u fabrikama i kasniju aktivaciju lokalno. (Global Activation Channel)
Windows IoT Core: Pravi se za jednostavne male uređaje gde su bitni niska potrošnja energije, brzo podizanje, prilagođen UI. Besplatan je, ali je završen sa Windows 10 verzijom i nema klasičan desktop za razliku od ostalih IoT. Koriste ga pametni termostati, displeji za parking i slični uređaji.
Tabelarni prikaz edicija Windows operativnog sistema
Edicija
Namenjena za
Ključne razlike / Karakteristike
Windows Home
Kućni korisnici
Osnovna funkcionalnost, bez naprednih alata, nema BitLocker ni grupne politike
Home Single Language
Budžet varijanta
Ograničena na jedan jezik, jeftinija verzija
Home S Mode
Škole, jednostavni korisnici
Radi samo aplikacije iz Microsoft Store, ne pokreće .exe fajlove
Windows Pro
Profesionalni korisnici
Podrška za BitLocker, domen, grupne politike, Hyper-V, Remote Desktop
Pro for Workstations
Visokoperformansni sistemi
ReFS sistem, do 4 CPU, podrška za SMB Direct i više RAM-a
Pro Education
Obrazovne ustanove
Manje telemetrije, jednostavniji interfejs, sličan Pro, ali tiši i lakši za upravljanje
Education
Škole i univerziteti
Sličan Enterprise-u, ali lakši za upravljanje i jeftiniji, uz Volume licencu
Enterprise
Velike firme
Napredna bezbednost, upravljanje, virtualizacija, podrška za VDI, Volume licenca
Enterprise LTSC
Stabilni sistemi bez čestih ažuriranja
Produžena podrška (10+ godina), bez nepotrebnih nadogradnji
Enterprise Multi-session
Cloud okruženja, VDI
Više korisnika na jednom sistemu, koristi se samo virtuelno
Windows SE
Škole, slabiji laptopovi
Lagan sistem, nema Store, aplikacije dodaju administratori putem MS Intune
Windows IoT Enterprise
Ugrađeni industrijski sistemi
ATM, POS, kiosci, robotika; opcije bez GUI-ja i sa zaključanim scenarijima
IoT Core
Jednostavni uređaji
Nema desktop, koristi se u pametnim uređajima, besplatan, završen sa Windows 10
Windows HOME vs. Windows PRO: Koji je bolji izbor za vas?
Stalna dilema, koja od ove dve varijante je bolja. Dilemu će odmah otkloniti način korišćenja. Ukoliko ste poslovni korisnik morate imati licencu za PRO varijantu jer HOME nije namenjena poslovnim korisnicima. Opet i tu ima nesuglasica s obzirom da preduzetnici u SAD mogu koristiti i HOME varijantu, dok u našem zakonodavstvu to nije precizirano, ali PRO svakako jeste komercijalna varijanta.
Prvobitno je HOME zamišljena kao osnovna, lagana varijanta, bez mnogo opcija za manje zahtevne korisnike, sa manje funkcija uz nižu cenu. Međutim način distribucije digitalnih licenci je doveo praktično do izjednačavanja cena tako da je taj aspekt postao nebitan. Ipak ako se vratimo odabiru postoje stvari koje zavređuju pažnju sandbox, odlaganje ažuriranja sistema, ograničenja pristupa (kiosk mod) zbog kojih ima smisla odabrati PRO varijantu. Ako se igrate sa piratima, onda je bitno i napredno podešavanje sistema u nekim slučajevima.
Bilo koji softver, odnosno igrica će jednako dobro raditi i na HOME i na PRO verziji operativnog sistema. Razliku čini lepeza funkcija koje običnim korisnicima nisu primarne. PRO varijanta ima punu funkcionalnost bitlokera, međutim bitloker običnim korisnicima najčešće donese glavobolju jer enkriptuje podatke, a nakon toga korisnik izgubi kod za pristup. Ili ako se ošteti medij spašavanje podataka preraste u noćnu moru. Prilikom instalacije sistema kod nas isključujemo i Bitloker i Onedrive. Oni ostaju prisutni, ali su deaktivirani i korisnik ih može sam uključiti naknadno. Inače sve napredne funkcije PRO verzije su najčešće samo prisutne, ne i aktivne, odnosno traže posebno postavljanje u rad. Memorija sigurno nije presudni faktor.
Osim toga HOME može nadoknaditi nedostatak funkcija u odnosu na PRO prisustvom trećih aplikacija, pa čak i besplatnih kao što je Oracle VirtualBox. Virtualbox je zamena za Hyper-V i daje podršku za virtualizaciju, virtuelne mašine, jednaku onoj koju dobijate i sa MS alatkom. Slično je i sa Remote Desktopom, gde HOME ne može biti host, domaćin tačnije nije moguća varijanta da se na njega veže neko daljinski. I ovaj problem se može rešiti pomoću Anydeska ili Teamviewera. Svakako značajna prednost PRO verzije jeste u smislu bezbednosti, ali i naprednim upravljanjem mrežom, kao i mogućnošću ograničavanja pristupa putem Kiosk moda. Kiosk mod omogućava da se za određeni nalog veže jedna aplikacija i ona će se odmah otvarati pri podizanju sistema, odnosno sistem će se podići u nju. Zgodno je za poslovne aktivnosti, na primer za kasu, računovodstveni program i slično. Sendboks daje izolovano okruženje u kome se mogu ispitivati softveri ili izolovano surfovati po netu. Na kraju konačni sud koja verzija mu odgovara daje sam korisnik prema sopstvenim potrebama. Nije pogrešan način razmišljanja staviti PRO verziju za svaki slučaj ako zatreba nešto, jer kao što je ranije pomenuto sve te funkcije nisu odmah aktivne, već se aktiviraju i stavljaju u upotrebu pojedinačno.
Zašto odabrati PRO verziju?
Ako se bavite poslovanjem ili želite da imate više kontrole nad računarom, Windows PRO dolazi sa nekoliko naprednih funkcija koje vam mogu značajno olakšati rad:
Bitlocker: Sigurnosna funkcija koja omogućava enkripciju podataka. Ovo je korisno ako čuvate osetljive informacije na svom računaru. Međutim, obični korisnici često imaju problema sa BitLocker-om, jer može izazvati gubitak pristupa podacima ako zaboravite ili izgubite ključ za pristup. Zato je naša preporuka da se BitLocker isključi prilikom instalacije, a može se naknadno aktivirati ako to zaista postane potrebno.
Sandbox: Omogućava pokretanje aplikacija u izolovanom okruženju, što može biti korisno u testiranju programa bez rizika za ostatak sistema.
Odlaganje ažuriranja sistema: Ako ne želite da vam računar bude ometan u toku rada zbog automatskih ažuriranja, PRO verzija omogućava veći stepen kontrole.
Kiosk mod: Koristan za javne uređaje ili uređaje koje koriste samo specifične aplikacije.
Pored ovih funkcija, Windows PRO omogućava napredno podešavanje sistema i povezivanje sa domenom, što je neophodno za većinu korporativnih okruženja. Dakle, ako planirate koristiti računar za profesionalne ili komercijalne svrhe, Windows PRO je apsolutno neophodan.
Šta je sa igrama i aplikacijama
Mnogi korisnici se pitaju da li će igre i druge aplikacije bolje raditi na Windows PRO verziji. Odgovor je – ne. Sve igre i aplikacije rade jednako dobro i na HOME i na PRO verziji. Razlika je u naprednim funkcijama koje Windows PRO nudi, ali one nisu od značaja za standardne korisnike.
Zaključak: Koji Windows odabrati?
Ako se bavite poslovanjem ili želite da imate više kontrole nad računarom, Windows PRO dolazi sa nekoliko naprednih funkcija koje vam mogu značajno olakšati rad:
Windows HOME je odličan za osnovne korisnike koji ne zahtevaju mnogo od svog sistema, kao što su surfovanje internetom, gledanje filmova i obavljanje osnovnih poslova.
Windows PRO je za korisnike koji rade sa poslovnim podacima, zahtevaju veći nivo sigurnosti ili žele da iskoriste napredne opcije poput BitLocker-a, sandbox-a i sličnih funkcija.
U svakom slučaju, važno je odabrati verziju koja najbolje odgovara vašim potrebama. Ako niste sigurni, konsultujte se sa stručnjacima koji mogu pomoći u odabiru verzije i instalaciji operativnog sistema.
Računar kupljen sa operativnim sistemom
Standardni "trik" proizvođača i trgovaca jeste prodaja računara sa operativnim sistemom pri čemu kupac misli da je sistem već instaliran na računaru i spreman za rad. Ubrzo se uveri da nije tako. Ta vrsta prodaje podrazumeva da vam je prodata licenca koja vam obezbeđuje pravo korišćenja i instalacija iz koje treba instalirati sistem, a koja se nalazi već na mediju u samom računaru. Po pravilu ova instalaicja je uvek zastarela verzija sistema jer je u pitanju OEM varijanta licence i instalacija RTM koju je proizvođač uskladio u trenutku konstrukcije samog računara. Dakle svakako se i ovde mora instalirati sistem i cena instalacije je ista kao i kada kupite računar bez operativnog sistema. Treba napomenuti da u slučaju kupovine računara bez operativnog sistema i onda instalacije u servisu Čip IN uz nabavku licence prođete jeftinije nego kada kupite računar sa OEM licencom.
Migracija sistema
Šta je to migracija operativnog sistema? Jednostavno rečeno to je seoba postojećeg sistema sa starog medija na novi. Na primer imali ste hard disk pa ste kupili daleko brži medij kao što je SSD i sada biste da zadržite svoj sistem i sve aplikacije na njemu. Rešenje je migracija sistema. Ona se vrši po pravilu kod desktop računara, jako retko kod laptopova, odnosno samo tamo gde je tehnički moguća. Da bi se migracija uspešno izvršila novi medij mora biti veći od particije na kojoj se nalazi sistem na starom mediju. Migracija se ne vrši sa oštećenih medija.
Hijerarhija računarskog sistema
Hijerarjia računarskog sistema se može shvatiti kao jedna slojevita struktura koja počinje fizičkim komponentama sistema, a završava se korisničkim interfejsom kao nekim poslednjim nivoom nadgradnje softverskog sloja. Svi ovi slojevi rade zajedno kako bi omogućili efikasno funkcionisanje sistema, a korisnički interfejs je prisutan na svim nivoima, omogućavajući interakciju sa računarom. U ovom tekstu, razmotrićemo svaki nivo hijerarhije računarskog sistema, počevši od osnovnog hardvera pa do složenijih softverskih sistema koji omogućavaju korisničku interakciju. Kao ilustracija hijerarhiji priložen je dijagram koji oslikava sve nivoe.
Fizički nivo: Hardver računara (hardware)
Hardver je skup računarskih komponenti koji se najčešće označava kao računarski sklop. Predstavlja opipljivi deo svakog računara i to je u stvari ono što korisnik kupuje kao opremu: desktop računar ili laptop. Ovo je najniži nivo i predstvalja fizičku osnovu za izvršavanje računarskih operacija. Svaka komponenta ima svoju svrhu, svoj zadatak i možemo ih podeliti u više kategorija. Nisu svakom računarskom sklopu potrebne sve komponente. Koje komponente i koliko njih će sadržati zavisi pre svega od njegove namene. Korisnički interfejs ovog nivoa je u vidu džampera, poluga, prekidača i slično koji imaju ulogu da prilagode hardver potrebama računarskog sklopa.
Komponente računarskog sistema
Svaka komponenta računarskog sistema ima svoju specifičnu funkciju. Neke komponente su potrebne svakom računaru, dok su druge specifične zavisno od namene računara. Hardver računara obuhvata sledeće komponente:
Procesor (CPU): Izvršava instrukcije i upravlja svim procesima u računaru. To je "mozak" računara.
Memorija (RAM i ROM): RAM je privremena memorija koja skladišti podatke i programe u toku obrade, dok ROM čuva osnovne instrukcije za pokretanje sistema.
Matična ploča (MBR): Središnji sklop računara, koji povezuje sve komponente i omogućava njihovu međusobnu komunikaciju.
Skladišni uređaji (HDD, SSD, FDD): Uređaji za trajno čuvanje podataka, poput tvrdog diska (HDD) ili solid-state diska (SSD).
Napajanje (PSU): Izvor električne energije koji napaja računar, baterija eksterna ili interna.
Grafička karta (GPU): Odgovorna za obradu i prikaz vizuelnih podataka na ekranu.
Mrežni adapteri (NIC): Povezuje računar na mrežu, LAN ili Internet žičnom (Ethernet) ili bežičnom (Wi-Fi) konekcijom
Ulazno/izlazni uređaji: Tastatura, miš, čitači kartica, monitor i drugi uređaji koji omogućavaju interakciju sa računarom.
Firmver (Firmware) nivo: Osnovna povezanost hardvera i softvera
Ovo je prva nadgradnja nad fizičkim nivoom i predstavlja osnovni softver koji je ugrađen u hardver sa zadatkom da omogući komunikaciju između hardvera i viših softverskih slojeva uključujući tu i pokretanje sistema (boot). Kod instalacije sistema je izuzetno važno podesiti hardver putem korisničkog interfejsa ovog nivoa. Ovaj softver može biti izmenjiv i stalan. Primer bi bio BIOS/UEFI na matičnoj ploči koji se mora podesiti pre instalacije sistema onako kako odgovara sistemu koji stavljamo. Osim toga svaka komponenta računara kao što su grafička karta (GPU), SSD ili ruter, ima svoj specifičan firmver koji mora biti pravilno podešen kako bi omogućio optimalno funkcionisanje uređaja.
Pokretač (Bootloader): Učitavanje operativnog sistema
Pokretač operativnog sistema je sledeći softverski nivo u hijerarhiji računarskog sistema. To je mali program čiji je zadatak da locira i učita operativni sistem u memoriju računara. On potpuno zavisi od prethodnog nivoa i pogrešna podešavanja ga mogu ostaviti nefunkcionalnim što opet rezultira nepodizanjem operativnog sistema.
Na Windows sistemima, pokretač je Windows Boot Manager, koji se ranije nazivao NTLDR (New Technology Loader). Njegova funkcija je da čita konfiguracijski fajl (boot.ini) i na osnovu informacija koje dobije pokrene jezgro operativnog sistema (ntoskrnl.exe).
Na Linux sistemima, pokretači su GRUB (Grand Unified Bootloader) i LILO (Linux Loader), koji obavljaju slične zadatke kao Windows Boot Manager.
Pogrešna podešavanja pokretača mogu dovesti do nemogućnosti podizanja operativnog sistema, što može izazvati ozbiljne tehničke probleme. Zbog toga je pravilno podešavanje ovog nivoa od ključne važnosti za stabilnost sistema. Još jedan razlog više zašto instalaciju sistema treba da poverite Čip IN servisu računara.
Operativni sistem - jezgro
Sledeći nivo predstavlja učitavanje jezgra operativnog sistema. Jezgro operativnog sistema je osnovni deo koji upravlja hardverskim resursima i pruža onovne usluge za više slojeve. Dakle uloga jezgra je da posreduje između hardverskih resursa i softverskih komponenti sistema, čime omogućava efikasno iskorišćavanje svih resursa računara. Svrha jezgra je da pojednostavi pristup hardveru, preuzimajući potpunu kontrolu nad njim kako bi aplikacije i drugi softverski procesi mogli nesmetano da funkcionišu.
Komponente jezgra:
Upravljanje procesima (multitasking)
Upravljanje memorijom (alokacija i delokacija)
Upravljanje fajl sistemom (Čitanje sa diska i pisanje na disk)
Upravljanje uređajima (drajveri za hardver)
Primeri jezgra operativnih sistema: Windows NT kernel, Linux kernel, macOS XNU kernel.
Operativni sistem - uslužni sloj
Uslužni sloj operativnog sistema pruža dodatne usluge na sistemu i omogućava rad pozadinskih operacija kao što su štampanje, povezivanje na mrežu, kao i upravljanje fajlovima i procesima. Osim toga predstavlja platformu za aplikaicje zbog kojih se i postavlja operativni sistem. Kod Windows sistema to su usluge, dok se na Unix platformama radi o demon-procesima. Ovaj sloj je spona aplikacijama sa jezgrom sistema i omogućava im da zahtevaju resurse ili usluge kao što su upravljanje fajlovima, memorijom, procesima, mrežom bez pristupanja hardveru računarskog sklopa. izuzetno je pogodan za programere jer oni ne moraju da poznaju hardver i ne moraju sa njim da upravljaju direktno. Osim ove uloge uslužni sloj ima i bezbednosnu ulogu da spreči neovlašćen pristup kao i da proverava i osigurava da sve operacije budu izvršene ispravno.
Uslužni sloj operativnog sistema funkcioniše na sledeći način. Kada aplikacija želi da obavi neku operaciju, kao što je na primer zapisivanje u fajl, ona upućuje sistemski poziv odnosno poziva određenu funkciju iz uslužnog sloja. Uslužni sloj zatim prosleđuje ovaj zahtev jezgru sistema koje proverava dozvole i ako je sve u redu izršava traženu operaciju. Kada je izvrši rezultat u vidu odgovora šalje nazad aplikaciji preko uslužnog sloja operativnog sistema.
Funkcije uslužnog sloja se mogu podeliti na apstrakciju hardvera, sistemske pozive, bezbednost i kontrolu pristupa i na kraju standardizaciju. Apstrakcija hardvera omogućava da program zatraži pristup nekom fajlu na disku i da mu nije potrebno da zna kako funkcioniše ta disk i način na koji se čita fajl sa njega već taj posao uradi uslužni sloj preko jezgra sistema. Sistemski pozivi su unapred definisane funkcije koje aplikacije koriste za komunikaciju sa jezgrom operativnog sistema. Tu spadaju upravljanje fajlovima, procesima, memorijom, mrežne operacije itd. Uslužni sloj se stara da neka aplikacija ne dobije neovlašćen pristup jezgru, odnosno hardevru kako mu ne bi naudila što pretočeno u funkciju nosi naziv bezbednost i kontrola pristupa. Standardizacija omogućava aplikacijama da rade na različitim platformama bez promene koda tako što pruža ujednačen interfejs za različite vrste hardvera. Na primer isti sistem upravlja i sa Intelovom i sa AMD platformom.
Primeri uslužnog sloja:
U Windows okruženju to bi bile usluge poput Print Spooler (upravljanje štampanjem), Windows Update (upravljanje ažuriranjima sistema), Task Scheduler (upravljanje zadacima)
U Unix sistemima (Linux i macOS) to su demon-procesi kao što su sshd (obezbeđuje sigurnu daljinsku komunikaciju), crond (demon koji upravlja zadacima), httpd (demon koji pokreće veb server na primer Apache)
Sistemski softver i biblioteke imaju ključnu ulogu u računarskom sistemu jer omogućavaju funkcionisanje hardvera i aplikacija. Dok sistemski softver upravlja celokupnim računarskim sistemom i pruža osnovnu platformu za rad aplikacija, biblioteke predstavljaju specifične skupove programerskog koda koji se koriste unutar aplikacija za obavljanje specifičnih zadataka.
Sistemski softver
Sistemski softver predstavlja skup programa koji upravljaju svim resursima računarskog sistema kako bi omogućili funkcionisanje aplikacija. Može se reći da je sistemski softver posrednik između hardvera i korisničkih aplikacija. Sistemski softver se može podeliti u četiri podgrupe uz napomenu da se prva odnosi na sam operativni sistem. Sistemski softver je često unapred instaliran, odnosno dolazi uz hardver. Uloga sistemskog softvera je osiguravanje stabilnog i efikasnog rada računarskog sklopa.
Vrste sistemskog softvera
Operativni sistem - upravlja procesima, memorijom, fajlovskim sistemom, hardverskim reursima i korisničkim interfejsom.
Upravljački programi ili drajveri - predstavljaju sistemski softver koji omogućava operativnom sistemu da komunicira sa hardverskim komponentama (NVIDIA ili AMD drajver za grafiku).
Uslužni softver - obuhvata programe za održavanje i optimizaciju sistema (npr. antivirusni softver, upravljanje rezervnim kopijama i slično).
Sistemski alati - uključuju alatke za dijagnostiku, upravljanje mrežom ili konfiguraciju sistema (npr. Task Manager u Windows-u; Terminal u Linux-u).
Biblioteke
Biblioteke su skupovi napisanih funkcija, procedura ili klasa koje se mogu koristiti u više različitih aplikacija. Radi olakšavanja procesa programiranja, odnosno razvoja softvera oni se pakuju u biblioteke koje može kasnije pozivati bilo koja aplikacija. Osim toga, kod koji se nalazi u bibliotekama se piše samo jednom, dok bi se bez njih ovaj kod morao pisati na više mesta, čime bi došlo do dupliranja, smanjene preglednosti, usporavanja, otežavanja procesa kontrole i testiranja nove aplikacije.
Prilikom upotrebe nije potrebno kontrolisati kod u biblioteci jer je isti već ranije proveren. Prednosti upotrebe biblioteka su ušteda vremena, optimizacija i skalabilnost, lako se proširuju za dodatne funkcionalnosti. Međutim ukoliko se pravilno ne upotrebljavaju biblioteke mogu imati i negativne efekte, poput povećanja veličine programa i usporavanja njegovog izvršavanja u slučaju neadekvatne optimizacije. Često biblioteke imaju problem sa kompatibilnošću jer softver koji se pravi zavisi od spoljnog koda koji zahteva redovno ažuriranje.
Vrste biblioteka:
Statičke biblioteke: ugrađuju se u izvršni fajl prilikom kompajliranja (npr. .lib u C++).
Dinamičke biblioteke: učitavaju se tokom izvršavanja programa (npr. .dll u Windows-u odnosno .so u Linux-u).
Standardne biblioteke: dolaze već uz programski jezik (npr STL u C++ ili Python-ova standardna biblioteka).
Specijalizovane biblioteke: projektovane su i služe za specifične zadatke (npr. OpenGL za grafiku)
Aplikativni softver
Ovo je praktično najviši nivo i on obuhvata programe koje krajni korisnici direktno koriste za obavljanje svojih zadataka. Oni su i razlog nabavke računara kod gotovo svih korisnika i praktično predstavljaju za samog korisnika upotrebnu vrednost, svrhu kojoj računar služi. Način funkcionisanja aplikativnog softvera se svodi na korišćenje svih resursa koje pruža računarski sklop u cilju obavljanja konkretnog, specifičnog zadatka koji je neophodan korisniku. Postoji široka lepeza aplikativnih softvera i teško je i izvršiti dovoljno preciznu klasifikaciju. Neki od primera sa kojima se najčešće srećemo su veb pregledači (Chrome, Opera, Firefox, Edge), zatim kancelarijski softver (Office paket, OCR alati), igrice (fudbal, Assassin Creed, Civilization, Red Dead Redemption, GTA), grafički alati (Photoshop, Photoscape), medijski plejeri i specijalizovani programi poput CAD softvera ili nekog računovodstvenog programa.
Korisnički interfejs
Korisnički interfejs (UI) predstavlja ključnu komponentu računarskog sistema jer omogućava interakciju između korisnika i računarskog sistema ili aplikacija koje koriste njegove resurse. Iako je najvidljiviji u aplikacijama, korisnički interfejs je prisutan u svim slojevima sistema — od osnovnih podešavanja u sistemskom sloju pa do konfiguracija u BIOS-u.
Korisnički interfejs je bukvalno ono što korisnik vidi, mesto gde vrši izbor opcija koje aplikacija nudi, služi za direktno upravljanje računarom odnosno aplikacijama. Svrha korisničkog interfejsa jeste da omogući intuitivno i efikasno korišćenje sistema, čineći upotrebu sistema što jednostavnijom za krajnjeg korisnika.
Vrste korisničkih interfejsa:
Grafički korisnički interfejs (GUI): Korisnik vrši interakcije pomoću vizuelnih elemenata kao što su prozori, ikone, dugmad, meniji. Interakcije se vrše putem miša, tastature, palica za igru ili gejmpadova.
Tekstualni korisnički interfejs (CLI): Predstavlja početni sistem za komandovanje unosom teksta u terminalu ili konzoli. Nije pogodan za početnike ili proučavanja, učenja korišćenja aplikacija. Zamoran, nije intuitivan za razliku od vizuelnog odnosno grafičkog interfejsa.
Interfejs zasnovan na dodiru (TUI): Ovaj interfejs je zamišljen i dizajniran za uređaje koji poseduju ekrane osetljive na dodir. Upravlja se pomoću pokreta, dodira, i ostalih dodirnih funkcionalnosti.
Glasovni korisnički interfejs (VUI): Najmlađi od svih, omogućava upravljanje glasovnim komandama. Međutim jako zavisi od sposobnosti prepoznavanja glasa, kvaliteta kojim se ono može izvršiti jer to direktno utiče na kvalitet upravljanja. Primeri su Cortana u Windows-u, odnosno Siri kod Apple-a ili Google Assistant.
FAQ - Često postavljana pitanja
Da li mogu koristiti stari Windows na novom računaru? Možete, ali često dolazi do problema sa drajverima i sigurnošću. Preporučuje se uvek poslednja podržana verzija sistema. Koliko traje instalacija Windows operativnog sistema? Standardna instalacija traje između 2 i 3 sata, u zavisnosti od brzine hardvera i dodatnih podešavanja. Koja je razlika između Windows Home i Pro verzije? Pro verzija ima napredne funkcije poput BitLocker enkripcije, udaljene konekcije i domen podrške – idealna je za poslovne korisnike. Šta znači LTSC verzija? LTSC (Long-Term Servicing Channel) je verzija Windowsa bez čestih nadogradnji, idealna za stabilne poslovne sisteme koji ne zahtevaju nove funkcije. Da li su sve aplikacije koje instalirate besplatne? Da, osim Microsoftovih licenci (Windows i Office), sve dodatne aplikacije koje instaliramo su besplatne i legalne za korišćenje.
Instalacija Ubuntu linux sistema
Ubuntu Linux je jedan od najpoznatijih i najrasprostranjenijih operativnih sistema zasnovanih na Linuxu. U nastavku ćemo objasniti nekoliko ključnih informacija o ovom sistemu i procesu njegove instalacije.
Linuks je kreiran da biste se odlučili da kupite licencu za Windows. Ovo možda zvuči kao paradoks, ali je zapravo vrlo precizna opservacija. Možda ovu konstataciju možete da prihvatite, možda ne, ali ona jeste činjenično stanje jer ne postoji korisnik linuksa koji se ne iznervira situacijom u kojoj se nađe bez neke podrške, jer linuks je besplatan sistem i poseduje ograničene resurse. Druga bitna činjenica je u tome što linuks koristi terminal i otuda je vrlo nepraktičan za korisnike koji se slabije razumeju u informatiku. Ljudi su manje više naučili ili se navikli na korišćenje putem ikona i izbora ponuđenih opcija, dok je linuks i dalje zadržao zadavanje komandi putem terminala. Činjenica je da linuks može da koristi samo onaj ko je entuzijasta, pomalo mazohista i ko ga pre svega poznaje. Otuda su instalacije linuksa daleko manje zastupljene. Ubuntu linuks svoj prostor nađe kod starijih računara čiji operativni sistem više nije podržan od novijih aplikacija i time nije upotrebljiv, posebno ne na internetu. Opet taj računar je preslab za noviju verziju operativnog sistema, a još uvek ispravan i radi i tako se dođe do rešenja sa instalacijom linuksa.
Međutim, Ubuntu je poznat po tome što nudi jednostavniji i pristupačniji način za korišćenje Linuxa, što ga čini dobrom opcijom za korisnike koji žele da koriste Linux, ali nisu baš iskusni. Ubuntu Linux je sjajan operativni sistem posmatrano iz ugla Linux sveta, ne samo za starije računare, već i za svakodnevne korisnike koji žele stabilan i siguran sistem. Njegova jednostavnost za početnike, besplatan pristup i otvoreni kod čine ga popularnim izborom među korisnicima svih nivoa. Uz to, njegova redovna ažuriranja i dugoročna podrška (LTS) pružaju sigurnost i stabilnost, dok je ujedno i vrlo pogodan za servere i virtuelizaciju. Ubuntu zajednica je aktivna i podržava korisnike kroz forum i online resurse, čineći ga odličnim izborom za korisnike koji žele probati Linux bez previše komplikacija.
Ubuntu na starijim računarima
Ubuntu Linux je često izbor za korisnike koji žele da koriste starije računare koji više nisu podržani od strane savremenih verzija Windows operativnog sistema. Ovi računari su obično preslabi za nove verzije Windowsa, ali još uvek rade i mogu se koristiti uz Ubuntu, koji zahteva manje resursa.
Instalacija sistema u servisu
Servis računara Čip IN instalira isključivo Ubuntu linux i vrši samo instalaciju sistema bez dodatne podrške. Ne vršimo nikakve popravke ili podešavanja linuks sistema jer to odnosi prilično vremena u odnosu prema istim stvarima na Windows sistemima. Po pravilu onaj ko koristi linuks se sam sa njim i bakće dok se ne iznervira i ne donese računar da mu postavimo Windows sistem. Korisnici koji koriste Linux obično rešavaju probleme i nastale izazove sami, jer je to često jedini način da se stigne do rešenja.
Napomena: Ako se na kraju odlučite za Windows, nakon što ste se "iznervirali" zbog Linuxa, možemo brzo instalirati Windows na računar i obaviti sve potrebne korake, uključujući nabavku licence.
Računar kupljen sa linux operativnim sistemom
Ako ste kupili računar sa već instaliranim Ubuntu Linux operativnim sistemom (ili bilo kojim drugim Linux distribucijama), ne znači da ne možete koristiti Windows na tom računaru. U Čip IN servisu možemo ukloniti Linux i instalirati Windows sistem po vašoj želji, čak i obezbediti licencu za Windows ako to želite.
Dakle, računar sa Linuxom se može vrlo lako prebaciti na Windows, ali to mora uraditi stručno lice kako bi se osigurao ispravan i funkcionalan sistem.
Licenciranje
Softverska licenca je dokumentovano pravo da možete koristiti softver koji je tuđe vlasništvo, najčešće proizvođača istog. Licenca ima oblik ugovora i on se sklapa između krajnjeg korisnika i vlasnika, najčešće je to proizvođač softvera. Softverskom licencom se definišu prava i obaveze između ove dve strane gde se konkretno preciziraju uslovi pod kojima se licenca može koristiti, način distribucije, izmena, modifikacija i instaliranja softvera. Licenca precizno definiše prava i ograničenja korisnika štiteći istovremeno intelektualno vlasništvo vlasnika softvera, a u većini slučajeva to je proizvođač. Softverskom licencom se mogu definisati mnogi aspekti, ali zadržaćemo se na onim uobičajenim, standardnim. Pravo korišćenja određuje kako i gde korisnik može koritsiti softver. Odnosi se na broj uređaja i da li je dozvoljena samo lična ili i komercijalna upotreba. Ograničenja definišu šta korisnik ne sme raditi, odnosno štite intelektualnu svojinu vlasnika. Na primer ograniči se tako da se softver ne sme umnožavati, distribuirati, modifikovati, preprodavati. Često dolazi do nerazumevanja ovih pojmova i većina smatra da je krivično delo samo ako se preprodaje. Međutim kopiranje i nedozvoljena distribucija su jednako kvalifikovani. Ako preuzimate softver koji je nečije vlasništvo morate ga preuzeti ili od samog proizvođača ili od ovlašćenog distributera. Ne može neko drugi da napravi kopiju za vas. Dakle ne može neko da preuzme softver za vas, već to morate učiniti sami. Ako vam neko da instalaciju to je neovlašćeno umnožavanje. Iz tog razloga servis računara Čip IN samo vrši instalacije softvera ne daje nikada nikome instalacije. Trajanje licence je najčešće ograničeno čuvenom frazom "do kraja veka proizvoda", međutim ono može biti i vremenski ograničeno što se koristi kod proizvoda za koje se očekuje dug vek trajanja, na primer za antivirus. Dakle licenca može biti trajna ili trajnog karaktera (OEM i Retail) ili vremenski ograničena putem pretplate. Postoji i ograničenje podrškom, na primer ako licenca zavisi od servera sa koga se prima podrška, ukidanjem te podrške prestaje i važenje licence. Vrsta licence definiše vlasništvo i postoje tri osnovna oblika: vlasnička, slobodna i hibridna. Aktivacija i uslovi definišu način primene zakupljene licence. Licenca se iznajmljuje i početak korišćenja, kao i verifikacija prava korišćenja se određuju procesom aktivacije. Aktivacija se obično vrši korišćenjem ključeva proizvoda. Uslovi se odnose na povezivanje sa hardverom, na primer licenca važi samo za određeni hardver ili računarski sklop. Sankcije podrazumevaju metode i uslove pod kojima licenca može biti oduzeta, dakle pravo korišćenja ili potpuno ili delimično oduzeto. Veoma često se ovo događa kod igrica kada proizvođač kazni korisnika zbog pokušaja varanja. Ukoliko je oštećen korisnik može potražiti pravdu pred sudom, u pitanju je obligaciono pravo.
OEM licenca
OEM (Original Equipment Manufacturer) licenca je vezana za hardver na koji se instalira i ne može se prenositi na drugi hardver. Vezuje se za matičnu ploču i kada ona prestane sa radom ostajete bez ove licence. U početku je bila ugrađivana u računar od strane proizvođača i stavljana na RTM verziju sistema koja se isporučuje samo proizvođačima hardvera. Njena prednost je bila u nižoj ceni i jednostavnosti aktivacije jer se već nalazi u računaru. Međutim način distribucije je doveo do pada cena. Osim toga OEM licenca se pojavila i u maloprodaji za one koji sami sklapaju računar. Kada kupujete računar sa licencom u njemu se nalazi upravo OEM licenca i RTM verzija operativnog sistema.
Retail licenca
Licenca koja se najčešće sreće, nepravilno označena kao maloprodajna licenca s obzirom da se i ostale mogu kupiti na istom mestu. Njena karakteristika je da se kupuje odvojeno od računara u dva oblika digitalnom ili FPP (Full Packaged Product). Digitalna se vezuje za Majkrosoft nalog i hardver računara ako koristite lokalni nalog. Retail licenca se odlikuje time da se može prebaciti na drugi računar ako se ugasi na prvom, međutim to se svodi uglavnom na to da se nakon zamene bilo koje od komponenti ona automatski nasleđuje. To znači da možete postepeno nadograditi računar i ona će ostati prisutna. Takođe kada je vezana za Majkrosoft nalog ostaje na nalogu.
Volume licenca
Licenca koja je namenjena aktivaciji na velikom broju uređaja. U početku je bila predodređena za kompanije, organizacije, institucije, međutim vremenom se i ona u digitalnom obliku pojavila kod distributera. Ne koristi se samo za operativni sistem već i za druge aplikacije, na primer za Office. Izvorno ovom licencom se upravlja pomoću za to određenog softvera čime se omogućava centralizovano upravljanje licencama. Ovu vrstu licenci koriste Windows Education ili Windows Enterprise verzije operativnog sistema koje obično imaju podršku od strane proizvođača u dužem vremenskom periodu. Volumenska licenca se takođe aktivira putem serijskog broja kao i ostale verzije.
Licence i legalizacija softvera
Licenca za Windows
Licenca koju vam nudi Čip In servis računara je u žargonu poznata kao serviserska, a u suštini radi se o digitalnoj licenci, retail verziji Windows PRO operativnog sistema bez obzira o kom Windows-u se konkretno radi: 10, 11, 12... itd. Ova licenca se stavlja prilikom prve instalacije sistema na računar, dakle najčešće nov računar i ona se registruje na serveru Majkrosofta vezujući se za vaš Majkrosoft nalog. Ukoliko nemate već postojeći nalog mi vam ga kreiramo u toku instalacije pomoću vašeg mejla gde je neophodna vaša asistencija u vidu čitanja koda koji Majkrosoft pošalje na vašu adresu elektronske pošte. Licenca je trajna, jednokratno se plaća i traje dok postoji proizvod. Ova licenca vam omogućava dalje nadogradnje vašeg računarskog sklopa, odnosno ostaje i dalje aktivna bez obzira što menjate komponente, čak i matičnu ploču. Povoljnija je od bilo koje druge varijante, čak i od onih OEM varijanti koje kupite u laptopovima, tako da vam se više isplati da kupite laptop bez operativnog sistema i donesete na instalaciju u naš servis računara. Serviserska licenca nije primenjiva kod sistema koji su već prethodno aktivirani kao pirati. Za tu svrhu je neophodna druga varijanta licence GGK koja je daleko skuplja.
Legalizacija Windows operativnog sistema
GGK (Get Genuine Kit) je jedna od licenci koja služi za legalizaciju već postojećih operativnih sistema. Dakle imate sistem na računaru, već ste ga sebi prilagodili, instalirali sve što vam je potrebno, ali ste ga aktivirali kao pirat pomoću univerzalnog ključa i sada vam je ipak potrebna legalna verzija. Tu na scenu stupa GGK varijanta licence, ranije se mogla naći i u maloprodajama, međutim u poslednje vreme se nabavlja samo od Majkrosofta. Njena cena je daleko viša od bilo koje druge licence. Kada jednom aktivirate Windows sa univerzalnim ključem, on kao takav ostaje zabeležen na serveru. Pri svakoj sledećoj instalaciji na tom računaru sistem će preuzeti ovaj "piratski ključ", a ne licencu koju ste upisali tokom instalacije. To znači da taj sistem na računaru možete legalizovati samo pomoću GGK licence. U nekim slučajevima je moguće ukloniti tu piratsku aktivaciju, ali to zavisi od vrste ključa koji je prethodno upotrebljen. Očigledno problem licence treba rešiti pri prvoj instalaciji sistema i spasiti sebe kasnijih muka.
Dakle GGK licenca služi za legalizovanje piratskog sistema, pretvara nelegalnu verziju u originalnu i legalnu. Slično OEM licenci vezana je za matičnu ploču i ne može se dalje prenositi, ne prihvata krupne nadogradnje. Dolazi na instalacionom disku i poseduje COA nalepnicu na kojoj se nalazi serijski broj proizvoda koji unosite prilikom instalacije. Za razliku od OEM varijanti gde podršku pruža proizvođač hardvera, kod GGK varijante kao i kod RETAIL varijanti podršku pruža direktno Majkrosoft. GGK licenca ne dozvoljava vraćanje na prethodnu verziju sistema i praktična je za individualne korisnike. Osim ove licence postoje i GGS (Get Genuine Solution) i GGWA (Get Genuine Windows Agreement). Obe su usmerene na volumensko licenciranje, namenjene su organizacijama, firmama, institucijama. Ova druga predviđa ugovor sa organizacijom za razliku od prve koja služi za legalizaciju većeg broja računara. Bitna stvar je da su te licence vezane za uređaj i da se ne mogu prenositi, ne prihvataju nadogradnje.
Ako vas Tržišna inspekcija (do 06.10.2022. to je radila Poreska uprava) uhvati sa piratskim sistemom vi u tom slučaju MORATE UZETI GGK licencu što će vas prilično koštati s obzirom da se radi o najskupljoj varijanti licence za operativni sistem. Što bi lekari rekli: bolje sprečiti nego lečiti. Nabavite odmah pri prvoj instalaciji Windows operativnog sistema licencu.
